Melentije Pavlović

Melentije Pavlović je rođen u Gornjoj Vrbavi 1776. godine. U vreme dok je Srbija bila po turskom vlašću bilo je skoro nemoguće školovati se. Jedno od mesta na kojem je moglo da stekne izvesno obrazovanje bio je manastir. Iščitavajući knjige i tumačeći svete spise, Melentije se susreo i zainteresovao za veru. Već kao mladić je otkrio svoj životni poziv i zamonašio se u manastiru Vraćevšnica. Nekoliko godina kasnije, 9. marta 1810. godine – izborom kmetova, kneževa i buljubaša postao je starešina, odnosno, iguman manastira.

U periodu između dva ustanka, Melentije Pavlović postaje jako blizak Milošu Obrenoviću. Poznato je da je na  saboru u Takovu blagosiljao ustanike pred borbu sa Turcima. Na slici Takovski ustanak, čuvenog srpskog slikara Paje Jovanovića, odmah pored Miloša Obrenovića prikazan je i Melentije kako u podignutoj ruci drži krst.

Pavlović nije bio nemi posmatrač, već aktivni učesnik Drugog srpskog ustanka. Učestvovao je u jednoj od najznačajnih bitaka u ustanku – bici za Ljubić.

Situacija u oslobođenoj zemlji zahtevala je od učenih ljudi da uspostave novi sistem i usvoje prave vrednosti. Melentije se prihvatio posla i kao popečitelj, odnosno ministar prosvete unosio je promene i unapređivao položaj crkve. Popečitelj prosvete i iguman Vraćevšnice 18. avgusta 1831. godine zvanično dobija titulu mitropolita. Dakle, Melentije je bio prvi Srbin mitropolit u oslobođenoj zemlji. Viša titula podrazumevala je i veću odgovornost. U cilju da ograniči uticaj kneza na crkvu i pruži joj nezavisnost, Melentije piše Crkveni ustav.

Tokom svog života osnovao je školu u Vraćevšnici, za koju se smatra da je jedna od najstarijih škola van Beograda. Takođe, svom snagom se borio za to da se za Srbiju nabavi štamparija za štampanje knjiga.

11. juna 1833. Melentije Pavlović umire. Sahranjen je u Beogradu u Sabornoj crkvi, ali je 1837. godine njegovo telo preneto u Vraćevšnicu.

Reference:

1. Gavrilović Andra, Znameniti Srbi XIX veka, Novi Sad, Pravoslavna reč, 1997.
2. Milićević Milan Đ., Kneževina Srbija I, Beograd, Državna štamparija, 1876.
3. http://anali.ius.bg.ac.rs/A2009-1/Anali%202009-1%20str.%20232-248.pdf