Kosara Cvetković

Kosara Cvetković bila je književnica, pedagog, slikarka, svirala je flautu i violinu, govorila tri strana jezika i prevodila dela najpoznatijih ruskih pisaca.

Rođena je u Gornjem Milanovcu 15. februara 1868. godine. Podigao ju je i vaspitao otac, Kuzman Cvetković, pošto joj je majka preminula dok je ona bila vrlo mlada. Kosara je svoje školovanje započela 1875. godine u Kragujevcu. Nešto kasnije, njena porodica se seli u Čačak gde ona upisuje i uspešno završava čačansku gimnaziju. Posle završene gimnazije Kosara odlazi u Beograd na dalje školovanje. Tamo upisuje čuvenu Višu žensku školu. Učila je da svira flautu i violinu i razvijala svoj talenat za slikarstvo. O prijateljskim odnosima sa Nadeždom Petrović, istaknutom srpskom slikarkom, svedoči činjenica, da je portret Kosare Cvetković naslikala Nadežda.

Po završenom školovanju, Kosara je radila u Gornjem Milanovcu u Osnovnoj muškoj školi, zatim u Guči, pa u Čačku u Osnovnoj ženskoj školi, a potom u Kragujevcu i Užicu. Uprkos talentu, znanju i kompetentnosti, Kosarini uspesi i angažovanja su često bili obezvređivani. Iako duboko razočarana, Kosara nije dozvolila ogorčenosti i besu da ovladaju njome, već je u tom periodu više nego ikad sticala nova znanja i razvijala svoj talenat u sferi umetnosti – konkretnije u slikarastvu. U to vreme nije radila u prosveti.

Nakon očeve smrti Kosaru Cvetković je zadesila teška finansijska situacija, te biva primorana da se vrati nastavničkom pozivu. Konačno, 1894. godine, ona postaje nastavnica u Višoj ženskoj školi u Beogradu. Predajući u školi istovremeno je prevodila dela ruskih pisaca, a njeni prevodi su objavljivani po raznim časopisima.

30. januara 1906. godine Kosara Cvetković postaje član Srpskog književnog društva. Može se naći podatak da je ona bila jedna, od ukupno dve žene članice pomenutog društva. Prosvetu nije napuštala sve do 1924. godine kada odlazi u penziju.

U Beogradu, 28. janura 1953. godine, srpska umetnica, književnica i prevodilac, umire. “Ni čitaoci, ni njene učenice nisu je zaboravili. Celoga života ona je volela ne samo ono što je dobro i lepo, nego je i svoj život ispunila radom i ljubavlju za omladinom.”[1]

Reference:

1. Nedeljković Olivera, Kosara K. Cvetković – Život preveden u knjige, Čačak, Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“
2. Garonja Radovanac, Slavica, Žena u srpskoj književnosti, Novi Sad, Dnevnik, 2010.
3. http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82_+.505.html:611144-Kosara-Cvetkovic-Uvela-Cehova-i-Dostojevskog-u-srpske-domove

[1] Isto, str. 12.