Hadži Prodan Gligorijević

O Hadži Prodanu Gligorijeviću teško je reći mnogo toga sa sigurnošću. U istorijskim izvorima često nailazimo na različite podatke o njegovom životu. Negde piše da je rođen u Sjenici oko 1760. godine, a negde se kao godina njegovog rođenja navodi 1780.

Krajem 18. i početkom 19. veka kod Srba je sve više jačao bunt i sve više je rasla želja za oslobođenjem od Turaka. Osećajući potrebu da nekako doprinese toj borbi za slobodu, Hadži Prodan se prvom prilikom, zajedno sa braćom, priključio ustanicima. On dolazi u Šumadiju oko 1806. godine. Deo života je proveo u Nevadama u okolini Gornjeg Milanovca. Budući da je Hadži Prodan u borbama pokazao naročit karakter, spremnost i snagu, Karađorđe ga je imenovao za vojvodu i dodelio mu oblast Starog Vlaha.

Po slomu Prvog srpskog ustanka, predvodnici ustanika su se ili predali ili izbegli u Austriju. Ipak, Hadži Prodan nije pristao ni na jedno ni da drugo. On je okupio dve hiljade junaka u Mučnju i nastavio svoju borbu protiv neprijatelja. Nakon mesec dana neprestanih sukoba, uvidevši da je turska vojska brojnija i moćnija, Hadži Prodan je pristao na predaju. Nakon toga dobija oproštaj od velikog vezira i sklanja se u manastir Trnava u blizini Čačka.

U istoriji je ostala zabeležena značajna buna koja nosi naziv po njemu, Hadži Prodanova buna. Ona se odigrala u septembru 1814. godine. Buna je obuhvatila tri nahije: čačansku, kragujevačku i jagodinsku. No, Miloš Obrenović se nije odazvao pozivu na bunu iz dva razloga: smatrao je da još uvek nije bilo pravo vreme za dizanje bune, a drugi razlog je bila neorganizovanost pobunjenika. Sve to je rezultiralo velikim krahom. Hadži Prodan je prešao u Austriju. Umro je oko 1825. godine.

Iako je buna bila neuspešna, ona je bila značajna u jednom drugom smislu. U periodu između dva srpska ustanka, Hadži Prodanova buna svedoči o tome da srpski narod nikada nije poklekao i da je uvek iznova pokušavao da zadobije pravo na slobodu. Upravo je ova buna bila povod za izbijanje Drugog srpskog ustanka koji je predvodio Miloš Obrenović. O značaju Prodanove bune svedoči činjenica da je neki označavaju, ne kao bunu između dva ustanka, već je smatraju posebnim ustankom.

Reference:

1. Mihailo Gavrilović, Miloš Obrenović, Knjiga I, Beograd, Nova štamparija “Davidović”, 1908.
2. Gavrilović Andra, Znameniti Srbi XIX veka, Novi Sad, Pravoslavna reč, 1997.
3. http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=1771