Kraljica Draga
U porodici Lunjevica iz Gornjeg Milanovca bilo je šestoro dece. Draga je rođena 23. septembra 1866. godine kao drugo dete. Svoje rodno mesto Draga napušta vrlo rano. Sa svega devet godina ona odlazi u Beograd na školovanje gde završava osnovnu školu i viši „Cermankin zavod“. Tokom više škole, Draga se na nagovor svojih roditelja, 1883. godine udaje za poznatog građevinskog inženjera, Svetozara Mašina. Međutim, već posle nepune tri godine braka ona ostaje udovica. U to vreme udovica je bila smatrana skromnom domaćicom i povučenom ženom kojoj nije bilo mesto u javnom životu, a Draga je iskakala iz tih okvira zarađujući novac kao prevodilac tekstova i nekih romana.
Kada je kraljica Natalija Obrenović tražila devojke koje će joj biti dvorske dame, Draga je našla svoj put do dvora. U početku je odnos između tadašnje i buduće kraljice bio veoma prijateljski, ali se promenio usled početka veze dvorske dame i sina kraljice Natalije, Aleksandra Obrenovića. Dragin put od „obične građanke do kraljice“ bio je praćen jakim negodovanjem kako ljudi iz politike, tako i samog naroda. U julu 1900. godine obaveštenje kralja Alekasandra o venčanju sa Dragom uzdrmalo je gotovo sve. Kada je postala kraljica, činila je sve što je bilo u njenoj moći da obezbedi braći i sestrama ugodan život. To je bez sumnje bio još jedan od razloga mržnje prema njoj. Vrhunac nezadovoljstva i protivljenja bio je izazvan vešću o lažnoj trudnoći kraljice Drage.
Međutim, svi navedeni razlozi jesu posledica jednog većeg nezadovoljstva – nezadovoljstva zbog nemarnog vladanja Obrenovića, stoga deluje da se Draga našla u čitavoj priči kao žrtva. 29. maja (10. juna po novom kalendaru) 1903. godine, izvršen je brutalni atentat na kraljevsku porodicu. O ovom događaju pisano je dosta kako u srpskim tako i u stranim novinama. Ubijeni kralj i kraljica sahranjeni su u Crkvi Svetog Marka u Beogradu.
Na mestu nekadašnje kuće porodice Lunjevica u Gornjem Milanovcu, podignut je spomenik kraljici Dragi Obrenović.
Reference:
- Stolić Ana, Kraljica Draga Obrenović, Zavod za udžbenike, Beograd 2009.
- Nedeljković Božidar S., Tragična ljubav kraljice Drage, Štamparija „Zora“, Beograd, 1938.
- http://www.pecat.co.rs/2013/07/milos-crnjanski-kao-dramaticar-kontroverze-opstaju/
- http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:468411-Ceo-zivot-kao-teatar